Ослободиоци 3

             Из хотела у Будви у стварност ме нагло врати песма коју је једна моја ученица окачила на фејсу. О какав ли је пакао, кад снег је врућ ко какао. Не могу да верујем. Снег је врућ ко какао, шта, као хладан какао, врућ снег. Насмеја ме слатко, али ту није крај. Знам тесна ти је обућа, а чуда нису могућа. Ххаахахахахаха! Пробудићу моје. Смејем се наглас! Ови сулуди стихови поново ме враћају у Будву. Следеће вече су нас одвели у оближњу дискотеку. Спаковали су нас у колону и спровели до дискотеке. Плашиле се професорке да нас не нападну Црногорци. Биле су у праву. Замало да дође до обрачуна. На путу до дискотеке нашем другу Радославу су добацивали неки ђетићи.
            Ало, момче, мени кажете, теби но коме другоме, тренираш ли ти што, не, па што се онда шириш јадо!
            Радослав је био смирен момак, иако је наводно тренирао теквондо, овде то није смео да спомене. Стигли смо до дискотеке. Чим сам ушао одмах сам се покајао. Просечна дискотека, ди џеј у једном крају, велики простор за игру, без столова, само шанк и столице, мало стробова, мало диско кугли и забава може да почне.
            Ај померај се, не гурај се бре, Даре, шта се дели овде, млеко, полако Жељо, немој да се гураш, ма ко се гура, види ове фрајлице, једва чекају да уђу, шта ли хоће, да заузму место, идемо на Марс, идемо на Марс, Дарееееееее, јебени Ђогани, што смо дошли, ајмо одавде, дај смири се, обећали смо девојкама, не можемо да их оставимо, ракија је крива што си сада ту, ти сад волиш неку жену зелену, ваљда ће да нам се исплати, смири се Жељо, Даре ја не знам да играм уз ово, не знаш ти уопште да играш, ха ха врло духовито, гледај мало, види шта све овде има, одох ја да нам донесем Балтик, само у сну љубав постоји за нас, аааааааа дај тај Балтик, чекај, како си рекао да се игра уз ово, ма овако, стегнеш песнице и наизменично испружиш једну, па другу руку, је ли Даре, је л’ те то Ђогани учио, није хахаха, али Слађа јесте, фуј, на кога се ти ложиш, кад ти уђе музика у уши, руке ће ићи саме, а и ноге ће кренути у ритму, која музика, па је л’ ово музика, ево вама још по један Балтик, где си Новице, пази која балада, очи боје дуге сад ми требају, срце пуно туге да обуздају, јао Даре, јебаћу те због овог, па можда и хоћеш ако наставиш тако, оволике женске играју, а он запео Ђогани, па Ђогани, ајмо Новице, еј чекајте мене, па где одоше, сад једна за наше госте из Младеновца, извињавам се из Обреновца, гледај ове смрадове, да л’си икада мене вољела као тебе ја, а ту сте, па можда бих могао да играм, 200 на сат, како је оно рекао, руке, песница, једна па друга, ајмо, једна па друга, добро, бензин у крви узбурко се, руке некако и раде, али види ову двојицу, вежбали су, да видимо како мени иде, кад ће те ноге да крену, 200 на сат, у кривину, једна рука, друга, љуљај, љуљај, чекај мало, шта је ово, љуља ми се деколте испред руку, успорио си, мораш да наставиш, занемари деколте, немој да гледаш, идемо једна рука, друга, 200 на сат, обожавам ту брзину, чекај, а чији је деколте, а Јована, па не облачиш се ти овако у школи, шта је оно рекао Даре, стегнуте песнице, ма да мало испружим прсте, не, не, закачићу се за деколте, јер сваку ноћ ја будим се, прсти сами крећу, деколте је на домак, бојим се да останем, јер тако силно желим да те дотакнем, дај тај балтик, чврсто држи часу, другу руку спусти, добро је, сад мало као ногом у ритму, ето тако, одолели смо искушењу, у праву је Даре није лоша ова дискотека, видиш чак и Тијана игра, овамо као Обојени Програм, абецеде авиони и то, а овде Моби Дик, родићеш му сина краља кокаина, ух што клизи ова вотка, ајмо опет руке, ако попијем још који балтик, знаћу да играм, лето је, не знам где си ти, и иду руке, саме, чекај да станем поред Јоване, није лош поглед ни одавде, лето је где си ти, не знам где си ти, ноћ је врела, еј Јована, нисам знао да си толико талентована, тек је дванаест сати, шта си рекао, нисам знао да си толико талентована, ал’ си безобразан, што, талентована за игру, знам ја шта си мислио, хахаха, тек је дванаест сати, заведи ме да не буде досадно, смеје се, ццц, какве су ове данашње девојке, ајмо ево и ноге раде, е сад ме и вотка ради, чекај да испружим прсте, ух извини било је случајно, освоји ме да буде нам опасно, шта си рекао, ма ништа, певам, баш волим кад сам у близини талента, еј сад си стварно безобразан, Боже ал’ ме ради ова вотка или је можда овај туц-туц, не могу да саставим пристојну реченицу, ма стварно ти кажем, још само да ти Јована увидиш мој таленат, предуго бјежим од твог погледа и сањам да смо сами и мрак око нас, па ти не знаш да играш, знам, али имам скривене таленте, могли би да вежбамо заједно, хахахаха, тек је дванест сати...