Инсајдер 1

Глас из позадине:  Вечерас на вашој омиљеној телевизији, најбољи talk
show и најбољи водитељ Јован Жељић угостиће новог писца, професора историје Жељка Јовановића.Јован Жељић: Добро вече драги гледаоци, ево нас по ко зна који пут у најбољој емисији на свету под називом...

Публика: У вашој глави!!!!

ЈЖ: Вечерас је са нама нова звезда наше књижевности, мајстор писане 
речи, који своје приче објављује само путем интернета на свом блогу, иначе професор историје Гимназије у Обреновцу...Жељко Јовановић. Добро вече професоре, могу ли да вас зовем професоре?

Жељко Јовановић: Добро вече, Јоване. Нема потребе да ме зовете 
професоре, ипак смо ми, чини ми се истих година. Можете слободно да ме зовете Жељко.

Ј.Ж: Не бих баш рекао да смо истих година, али добро, нека 
буде.Жељко, кажите нам, како сте почели да пишете?

Ж.Ј: Па, пре десетак година један мој пријатељ је отпутовао у Америку...

Ј.Ж: Немојте одмах са Америком. Шта мислите да само ви имате пријатеља у Америци?

Ж.Ј: Немам пријатеља у Америци...

Ј.Ж: Зар нисте сад рекли да је отпутовао у Америку?

ЖЈ: Јесам, али се недавно вратио.

ЈЖ: Из Америке?

ЖЈ: Не, из Аустралије.

ЈЖ: Чекајте, зар нисте рекли  да је отпутовао у Америку?

ЖЈ: Јесам.

ЈЖ: Па како онда из Аустралије?

ЖЈ: Пустите ме да кажем.

ЈЖ: Изволите.

ЖЈ: Отпутовао је на студије у Америку, па је после отишао у Аустралију.

ЈЖ: Студије?

ЖЈ: Да. Астро-физике.

ЈЖ: Астролог значи.

ЖЈ: Не. Астроном, заправо астро-физичар.

ЈЖ: Зар то није исто? И једни и други се баве звездама.

ЖЈ: Није баш тако...

ЈЖ: Добро. Маните науку. Какве то везе има са вашим причама?

ЖЈ: Ми смо се дописивали преко интернета и тако кад сам схватио да не
знам шта бих му писао и написао сам неколико кратких прича.

ЈЖ: Које од ових објављених?

ЖЈ: Бојим се да није ниједна.

ЈЖ: Ниједна? Због чега? Мислите ли да те прве приче нису довољно 
добре? Ни ове вам нису бог зна какве.

ЖЈ:Извините, молим вас. Мислим да су прилично добре. Неке мање 
неке више, али свакако нису лоше.

ЈЖ: Нек вам буде.

ЖЈ: Те прве приче нисам сад објавио зато што сам их поклонио.

ЈЖ: Поклонили сте их?

ЖЈ: Да.

ЈЖ: Коме? Због чега?

ЖЈ: Не бих вам то рекао....

ЈЖ: Али наша јавност има право да зна.

ЖЈ: Мислим да нема.

ЈЖ: Много нешто мислите. Да нисте ви можда те приче продали 
па су искоришћене под туђим именом?

ЖЈ: Не. Приче се не продају. Поклонио сам их.

ЈЖ: Никад не бисте продали причу да буде искоришћена од неког другог?

ЖЈ: Никад.

ЈЖ: Ми имамо податак да сте извесном М.Д-у продали своју причу још 1989. године.

ЖЈ: Не сећам се.

ЈЖ: Немојте тако. Па ви сте историчар. Професија вам је таква 
да се сећате и најмањих ситница. Били сте шести разред, вашем 
другу сте продали причу, коју је он потом потурио на писменом 
из српског и добио 5. Прича је била о брању шљива и о томе како 
се пече ракија. Да ли вам се враћа сећање?

ЖЈ: Нешто као кроз маглу. Помогао сам му да напише. Нисам му продао...

ЈЖ: Нисте му помогли! После писменог вам је купио сладолед.

ЖЈ: Не сећам се. Уосталом, како ви то знате?!

ЈЖ: Зато што је име ове емисије...

Публика: У вашој глави!!!!

ЖЈ: Добро. Видим да сте урадили домаћи. Ипак ове приче нисам продао него поклонио.

ЈЖ: Све из тог периода.

ЖЈ: Све.

ЈЖ: Ми имамо информацију да имате у поседу још две приче настале у том периоду, а да нећете 

да их објавите.

ЖЈ: Ко вам је то рекао?

ЈЖ: Није важно. Да ли је то истина?

ЖЈ: Јесте.

ЈЖ: Кажите нам, због чега не желите да их поделите са вашим верним читаоцима.

ЖЈ: Мислим да нису довољно добре.

ЈЖ: Као да ове јесу.

ЖЈ: Опет ви!

ЈЖ: Извините. Ми имамо информацију да су те приче ласцивне.

ЖЈ: Ма, ко вам је то рекао!!!

ЈЖ: Па је ли то истина или није?

ЖЈ: Није. Приче су о неким мојим дилемама у вези неких млађих девојки кад сам био студент.

ЈЖ: Каквих дилема?

ЖЈ: Па, био сам врло популаран својевремено и било је девојки које су хтеле...

ЈЖ: Шта су хтеле?

ЖЈ: Па, да постанемо мало приснији.

ЈЖ: Са вама?

ЖЈ: Са мном.

ЈЖ: Ма ајте молим вас. Па сви знамо на шта сте личили тада? 
Ко би вас хтео са оном дугом косом?

ЖЈ: Што? Баш ми је добро стајала.

ЈЖ: Нек вам буде. А и оне огромне наочари...

ЖЈ: Па није било другачијих!

ЈЖ: Немојте. Ево, вероваћемо вам. Кажете били сте популарни?

ЖЈ: Да.

ЈЖ: И? Шта је проблем са причама? Да нису пуне дивљег и необузданог сек.....

ЖЈ: Неееееее!!! Само нека двоумљења око неких питања.

ЈЖ: Којих?

ЖЈ: Да ли је у реду бити у вези са девојком 5-6 година млађом, на пример.

ЈЖ: Ма као да вас је нека млађа хтела...

ЖЈ: Опет ви! Било је и таквих. Нисам хтео ништа са њима, 
али сам њихове покушаје преточио у приче.

ЈЖ: Можете сад да их објавите.

ЖЈ: Не. Мало су застареле и више не приличе једном ожењеном 
човеку, оцу једног детета. Хтео бих овом приликом да поздравим 
жену и сина који нас гледају....

ЈЖ: Не! Нису вам ово жеље и поздрави. Мало сте нас сморили, па зато – РЕКЛАМЕ!!!!