Ослободиоци 1

    Скоро пола ноћи је. Моји спавају. Четујем са клинцима на нету. У ушима слушалице, звук Ослободиоца кроз главу тумара, време се успорава, враћа уназад све до 1994-те и једног аутобуса, који је ишао у Будву.
    У аутобусу матуранти, моје одељење и 4-в. Са неког крш касетофона пробијају се једва разумљиви стихови: рескирај, рескирај, рескирај или се бар тако чинило. Не сећам се пуно ствари са ове екскурзије. Пуно је времена прошло. Остало је само понешто од сећања и Ослободиоци.
    Екскурзија одлична. Хотел прва категорија, чак су и пацови шетали ходником. Хране се не сећам, али никшићког се сећам. Седимо ми тако у аперитив бару, како то Црногорци називају, пијемо сокиће, смарамо се, снимамо девојке из женских одељења, кад одједном испред нас неко стави послужавник са десетак пива. Тај неко је био професор информатике, који је ишао као пратња. Срећом да се разредна наљутила на нас и отишла у собу, иначе од пива ништа. Жена је хтела свуда са нама. Претходно вече је ишла са нама по кафићима. Једна група нас седне за један сто, друга пар метара од нас. Разредна седне са нама. За оним столом вриска, смејање, штипкање, а за нашим тишина, споразумевање погледима, понеки коментар о месту и на крају разреднино питање: А што сте тако тихи, види ове како су они весели. Ми се погледасмо и ја рекох: Па, зато што ви не седите са њима. Тада сам научио шта је поглед који би могао да убије, али ни то није помогло наставила је да седи са нама. Наљутила се тек кад је исте вечери Дарко упитао: А што ви свуда морате да идете са нама. Не можемо да дишемо! Тад је и он искусио поглед који убија. Није ништа рекла, само се окренула и отишла у своју собу. Два дана није излазила. Одлична два дана.
     Тако ми добијемо никшићко као поклон, а потом тура за туром. У неко доба кад се поглед замаглио, сви смо поскакали и почело је играње. Ослободиоци, рескирај, највише пута, певаш, рескирај рескирај, а после уз пиво:
         Да ли певач у рефрену каже и не свирај. Каже. Не каже. Може још једно никшићко? Хаахахахаха! Може. Па, види ону ал’ се утегла, ал' тресе... Чекај мало, а која је она, ма знаш она из 4-а, јебо те, па шта јој се десило, шминка момче шминка, еј Жељане ено је она твоја коврџава, ма није она моја, немој Жељо, а ко јој чита чланке из географије, ма маму ти твоју само је позајмила новине од мене, немој Жељо, е Даре ено је она твоја, видиш је тамо у сенци, како се оно зваше, Сунчица, ај да им приђемо, ма јеси ли ти нормалан, после оволико пива, што, шта фали, ајмо прво да се средимо, па сређени смо, где ћеш више да се средимо, мали дај још пар пива, рескирај рескирај, а да им приђемо, ма кулирај слушај музику, гледај ни ове наше нису лоше, пусти те из а, што волим ове бодије, ал’ их утегну, само што им све не испадне, ај мало да им се придружимо, рескирај рескирај, можеш ме звати како год хоћеш, дај пиво, ми волимо пиво и пиво воли нас, чек’, чек’, па је л ова у нашем одељењу, па одакле јој оволике..., нисам то досад виђао, хахахахахах, крени, крени према мени, можеш ме звати како год хоћеш, фа фа ла си ми ти хвала ти, еј бре ко је пустио Парни ваљак, ћути Жељко, ај да плешемо, ево плешемо, најљепшу пјесму теби би пјевао, ма шта си ме привукао, онако, овако ми топлије код груди, рука иде доле, њена је враћа горе, пијан си, ма нисам, те твоје усне опојне сад сањам како би ме љубиле, па не иде песма тако, знам ал' те твоје усне, ма пијан си хахахахахах, јесам, хахахахах, Жељо шта то радиш, ништа Даре, само пробамо за филм, хахаххаха, еј па где ћеш ти, па ово није песма за плес, е јеби га, рескирај рескирај...