Чекајући Ану П. #1

Рођендан је врло важан дан у години. Сви се радујемо рођендану, а да уопште није јасно због чега. Зато што смо годину дана старији? Или зато што смо озбиљнији? Или зато што смо на тај дан пре извесног броја година дошли на овај свет? Одакле смо дошли? Из малог топлог места, где си по цео божији дан јео и спавао или се вртео, без икаквих сметњи и проблема, безбрижно проводећи дане, све док се није појавио неки тип у белом који те је насилно, уз велику помоћ твоје сопствене мајке извукао напоље и пљеснуо по извесном делу тела, који ће касније ко зна колико пута страдати, на исти начин, а често и врло озбиљније. Можда славимо прве батине? Ко ће га знати? Мени лично рођендан је битан да сакупим пријатеље и родбину. Ма кога лажем? Најважније ми је да ми донесу поклон. Било шта, само не ништа. Добро не баш било шта, не сме поклон ни да буде нека глупост. Ако нешто посебно мрзим да добијем, то је било шта од козметике, пене, пасте, шампони, бриони... Пошто се ја радујем поклонима, склон сам да мислим да им се и други прилично радују. Зато се и трудим да купим оно што ће обрадовати слављеника. Како знам шта ће га обрадовати? У деведесет посто случајева, не знам и у томе је проблем. Или знам, али немам пара за то. Највише волим кад ми кажу хоћу то и то, и то да буде у пристојним висинама, овде наравно мислим на висину цене. Међутим, такве су само две особе којима идем на рођендан - моја мала сестра и моја сад већ велика ‚‚сестра” Анђелија. Прва сваке године обнавља наредбу: Купи ми диск од те и те, или тог и тог, једном Токинг Хедс, једном Kардиганс, једном Аврил Лавињ или тако нешто. Анђелија је издала једну жељу: сваки нови албум Блок Аут-а. Тако да са тим рођенданима немам проблема. Што се других тиче, обично им навратим неколико дана пред рођендан, кобајаги случајно, а заправо да их вешто испитам шта би желели за рођендан. Мора да је моја вештина врло велика, кад скоро сваки пут добијем одговор да купим шта хоћу и да им није важно. Није, није, мислим у тим тренуцима, није, ко и мени што није. Скоро је био рођендан једне од мојих најбољих другарица, Невене. Знам не може се имати више најбољих другарица, али ја ето могу. Једини начин како да дефинишем, шта ми је Невена је: најбоља другарица. Такође, једини начин како да дефинишем, шта ми је Мара Савић је: најбоља другарица. Према томе могуће је имати више најбољих другарица. Годинама је тако, ове двехиљадедруге је тако, како ће бити, само Бог зна. Тако сам ја неколико дана пред Невенин рођендан отишао да извидим ситуацију. Нећете веровати, ова прича тек почиње. Заправо је почела кад је код Невене, зазвонио телефон, а с друге стране жице је била Ана...